Jugoslovenska vojska u otadžbini, poznatija kao Dražini četnici, na teritoriji Bijelog Polja, Pljevalja, Priboja, Čajniča i Foče ubila je 4.000 muslimana, od kojih je 26% bilo dece do 4. godine života. Mahanje zastavom na kojoj je vođa četnika iz Drugog svetskog rata, Dragoljub Draža Mihailović, izazvalo je mnogo polemika ovih dana. Mnogima u Srbiji nije jasno zašto Dražina slika izaziva toliko jake emocije među, na primer, muslimanima u Sandžaku. Na adresu redakcije Espresa stiglo je pismo Edina D., iz jednog mesta na severu Crne Gore. Ovaj mladi musliman pokušao je da objasni Srbima zašto Dražina slika toliko smeta ljudima u Sandžaku.
“Dragi moji četnici (a pod ovim ne mislim na Srbe, nego na one koji se osećaju kao četnici), Došli ste u Pazar i mahali zastavom na kojoj je Draža Mihailović, vođa četničkog pokreta u izgleda ne tako davno prošlom Drugom svetskom ratu. Vi se Dražom ponosite, kažete, i oće vam se da ga nosate po celoj Srbiji, i da njime mašete. A ljutite se kad neko odgovori na ovu provokaciju, ili samo kaže kako mu to smeta. Nije vam jasno, kažete, šta nekome smeta Draža.
E ovde ja nastupam, da vam objasnim, kao ljudima. Kao braći, jer ja, Alaha mi, smatram da ste vi moja braća, iako nas deli vera, koja bi trebalo da nas zbližava. Jer spaja nas ista krv, ista zemlja, ista duša. Dakle, braćo moja četnička (ovo pišem bez trunke ironije), zamislite da vam neko dođe u kuću i zakolje, na pravdi Alaha i Boga, dete od 3 godine. Zakolje oca, majku, nanu, braću, sestre. Zamislite sada da neko ovako ubije hiljade i hiljade dece, noževima, kamama, i da se posle hvali tim.
Dakle, braćo moja četnička (ovo pišem bez trunke ironije), zamislite da vam neko dođe u kuću i zakolje, na pravdi Alaha i Boga, dete od 3 godine. Zakolje oca, majku, nanu, braću, sestre. Zamislite onda da taj neko bude pravedno osuđen, pred narodom i Alahom, Bogom, za to što je učinjeno. Zamislite da ga onda rehabilituju, posle 70 godina, i da nose njegove zastave na tlu koje je isprskano krvlju zaklane dece.
Braćo moja četnička, ovo nije priča koju pričam da bih se nadjebavao s vama, da bih zapodevao sukob, da bih bio “pametniji, jači, bolji”. Zabole me živo i za navijače, i za političare, i za sukobe bilo kakve vrste. I ja, kao i vi, samo želim da živim normalno u ovoj ovde Srbiji, da zarađujem od svog poštenog rada, da imam da odvedem decu na more jednog dana, da budem pristojan komšija i dobar prijatelj. Zabole me živo za podele po rasnoj, nacionalnoj i verskoj osnovi. Svi smo braća.
Ali ovo je bol, žig, ožiljak koji ja nosim na svojoj duši rođenoj 1989. godine. Krv mojih, moja krv, prosuta je te 1943. godine. U ime nečeg što veze nema sa ljudima ili Bogom, Alahom.
Evo, za one koji ne znaju, šta se desilo 1943. u mom Sandžaku desio se pokolj. Jugoslovenska vojska u otadžbini, poznatija kao “Dražini četnici”, na teritoriji Bijelog Polja, Pljevalja, Priboja, Čajniča i Foče, ubila je 4.000 muslimana, od kojih je 26% bilo dece do 4. godine života. Ali ovo je bol, žig, ožiljak koji ja nosim na svojoj duši rođenoj 1989. godine. Krv mojih, moja krv, prosuta je te 1943. godine. U ime nečeg što veze nema sa ljudima ili Bogom, Alahom.
Ljudi, braćo, neko je išao i ubijao decu, klao. Samo zato što su “muslimani”. Pa je l može dete od 4 godine da bude krivo nekome nešto? Ovom operacijom, da nema zabune, rukovodio je Draža Mihailović, a neposredni izvršitelj bili su četnici pod komandom Pavla Đurišića. Đurišić je, kako bi se dodvorio Draži, u svom izveštaju napisao da je ubio 9.200 muslimana, iako je broj bio manji.
Uzrok ovog pokolja je jasan kad se pročita Dražina depeša koju je poslao vladi u Londonu, septembra 1941. godine: “a. Omeđiti “de fakto” srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj b. U srpskoj jedinici uzeti pitanje muslimana, kao naročito težak problem, i rešiti ga u ovoj fazi”. U instrukciji Pavlu Đurišiću s kraja 1941. Godine Draža kaže: Ciljevi naših odreda su da se stvori Velika Srbija, etnički čista. Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata. Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa.
Uoči pokolja u Bijelom Polju, održana je “Konferencija četničke omladine”, na kojoj je zaključeno: “Na teritoriji buduće države živeće samo Srbi, Hrvati i Slovenci. Nacionalnih manjina ne može biti”. Zaharije Ostojić, u depeši Draži Mihailoviću, nekoliko dana pre pokolja u Bjelopoljskom srezu, piše: “Pitanje muslimana moramo rešavati na razne načine u raznim krajevima. Sandžaklije se moraju klati, jer ako mi nećemo njih, oni će pokušati nas”.
Onda je počelo klanje, braćo moja četnička. Klanje dece u kolevkama. Klanje moje i vaše braće i sestara. Jer deca nemaju nacionalnost, ni veru. Uoči pokolja u Bijelom Polju, održana je “Konferencija četničke omladine”, na kojoj je zaključeno: “Na teritoriji buduće države živeće samo Srbi, Hrvati i Slovenci. Nacionalnih manjina ne može biti”.
Pavle Đurišić je posle pokolja u januaru poslao izveštaj Draži:
“Akcija na desnoj obali Lima u srezu Bjelopoljskom završena je. Ista je izvedena tačno po planu. Rezultat je:
Potpuno su uništena sledeća muslimanska sela: Voljevac, Gubovača, Radijelja, Ušanovići, Presečenik, Batuliće, Donji Vlah, Mirovići, Solja, Radojeva Glava, Mediše, Pobretiće, Donja Kostenica, Stablo, Vrh, Zminjac, Sipovice, Negobratina, Osmanbegovo selo, Dupljaci, Jasen, Koštice, Kaševar, Ivanje, Godijevo, Žilići, Gornja Crnca, Gornji Radulići, Vrba, Crhalja, Kradenik, Sipanje, Ličine. Ukupno 33 sela. Žrtve: Muslimana boraca oko 400. Žena i dece oko 1.000.
Čitate li imena sela, braćo moja četnici? Srpska imena. Pobijena su moja braća i sestre, u kolevkama, vaša braća i sestre. Posle ovoga je ubijeno još na hiljade i hiljade ljudi u Sandžaku. Znam, neki će od vas sad reći “ali i oni su nas ubijali” ili nešto slično.
Ajd sad, razmislite, imajući ovo u vidu, i da je rat bio, i sve, i upitajte se: da li biste vi, braćo četnička iz 2016. godine, mogli da ubijete dete od 3 godine? Molim se Bogu, Alahu, da je vaš odgovor “ne”. Jer isti odgovor je svih normalnih ljudi na svetu. Znajući sve ovo, braćo moja, da vas pitam: Je l može bez Draže sledeći put?
Pavle Đurišić početkom februara šalje izveštaj Draži: “Akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protiv muslimana izvršena je. Operacije su izvršene tačno po naređenju i zapovesti. Sva muslimanska sela u tri sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Sva imovina uništena je sem stoke, žita i sena. Žrtve: Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.
Kasnije je, reći će neko od vas, formirana zloglasna Handžar divizija, koja je poznata po pokoljima srpskog stanovništva. Pitaćete me, braćo četnici, mrzim li i njih kao i Dražine četnike. Moj odgovor je jedini normalan: mrzim sve koji su ubijali decu i žene. Znajući sve ovo, braćo moja, da vas pitam: Je l može bez Draže sledeći put?
Vaš Edin.”
Nema komentara:
Objavi komentar