- zato što je niko ne podržava
- zato što joj niko ne vjeruje
- zato što drugi traže krivicu u njoj
- zato što zakonske procedure predugo traju
- zato što ima strah od nasilnika
- zato što nema dovoljno prihoda
- zato što nema gde da ode
- zato što ima djecu
- zato što se boji da će joj on uzeti decu
- zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
- zato što je emotivno zavisna od partnera
- zato što brine o nasilniku
- zato što veruje da će biti bolje
Kome je najbolje uputiti prijavu?
U hitnim slučajevima, pogotovo kada je reč o fizičkom i seksualnom nasilju, najbolje je da se obratiš policiji, jer ona radi 24 sata dnevno, a obavezna je da odmah dođe na lice mesta ako dobije prijavu o nasilju koje još traje ili se upravo završilo, kao i ukoliko je žrtva dijete. Ako policija ne dođe, treba da se obratiš tužilaštvu (tužilac, između ostalog, može i da naredi policiji da ipak izađe na teren). Protiv policijskog službenika koji se oglušio o tvoju prijavu možeš da podneseš pritužbu.
Ukoliko je riječ o psihičkom ili ekonomskom nasilju, najbolje je da se obratiš centru za socijalni rad, jer za te oblike nasilja policija često nije dovoljno stručna da utvrdi šta jeste nasilje, a šta nije.
Tvoja prijava trebalo bi svakako da završi u javnom tužilaštvu (osim u slučaju nekih od oblika ekonomskog nasilja koji se, ako su počinjeni u okviru porodice, ne gone po službenoj dužnosti, kao što je krađa, prevara ili zloupotreba povjerenja, kada ćeš morati da podneseš privatnu krivičnu tužbu), ali možeš i direktno njemu da se obratiš. U slučaju seksualnog nasilja prema bračnom ili vanbračnom partneru, tužilac ne može goniti nasilnika bez saglasnosti žrtve.
Naravno, ma kojem organu da prijaviš nasilje, ako on ne reaguje, obrati se nekom drugom od ovde navedenih. Isto tako, ukoliko ti je tako lakše ili državni organi ne reaguju, možeš se obratiti nekoj od sigurnih kuća ili nevladinih organizacija koje se bore protiv nasilja u porodici.
Nema komentara:
Objavi komentar