Tek što je Porošenku prestao zvoniti u ušima pljesak sa zajedničke sednice oba doma Kongresa, i topli osećaj „retke časti“ kojim je obasut tokom svoje posete Vašingtonu, sumorna realnost se uvukla na mala vrata. Po svemu sudeći, Vašington – u zenitu svoje anti-ruske histerije, spušta Porošenka na tlo. Obama nije baš svojim izjavama ohrabrio Porošenka i tu se javljaju prvi znaci sumnje u stvarno stanje stvari.
Obama želi da veruje da je lukavi političar koji može i povlačenje predstaviti kao pobedu. Tako je predstavio povlačenje iz Afganistana. Tako sada izgleda da je u pitanju i svojevrsno „pobedonosno“ polu-povlačenje iz Ukrajine. Nije bilo tako davno da je Obama pogrdnim terminima govorio o procesu u Minsku. Sada je odjednom vatreni zagovarač procesa.
Postao je glavni zagovarač politike Ukrajine koja mora imati dobre odnose sa svim svojim susedima, na istoku i na zapadu, i preporučuje Ukrajini da nastavi svoje ekonomske veze sa Rusijom. Ali to je klasični Obama – neka Rusija plaća da se spasi ukrajinska ekonomija na izdisaju, dok on drži visokoumne propovedi o čovečanstvu i slobodi, američkim uzvišenim idealima i ruskim varvarima.
Da li su to znaci koje Obama šalje Porošenku da bi trebalo da reši probleme direktno sa Moskvom? Izgleda tako. Porošenko je razočaran, jer će SAD snabdevati Ukrajinu sa vojnom opskrbom, ali ne i oružjem. Ali, još jedan prevod sa Obama jezika glasi: SAD će ostaviti „privilegiju“ drugim zemljama Evrope da one, „dobrovoljno“ preko vrlo prijateljske Poljske granice, dostavljaju oružje.
Ne, Obama nije za to odgovoran – časna pionirska reč. Međutim, najveći poraz Porošenko je doživeo u sferi ekonomske pomoći. Po povratku u Kijev, postalo je jasno da je Obamina administracije dala kraljevsku sumu od 50 miliona dolara – da pomogne Ukrajini do kraja godine!
Komična suma, ako imamo u vidu izjavu MMF-a da je Ukrajini potrebno 19 milijardi dolara dodatne pomoći sledeće godine ako se rat nastavi – dodatne na već pre objavljene pakete MMF pomoći. Ukratko, suma o kojoj govorimo je sada konzervativno procenjena na 55 milijardi dolara, ali mnogi stručnjaci veruju da je to puno bliže iznosu od 100 milijardi dolara nego 55. Zašto onda Obama šalje 50 miliona dolara? Od kuda će doći druga sredstva?
Pa izgleda iz Evrope. A ko će platiti iz Evrope? Sigurno neće Poljska, Litvanija niti Estonija. Moraće se doći do „stare Evrope“. U suštini – do Nemačke. Francuska se već zove „bolesnik Evrope“. Kancelarka Merkel mora da je više nego besna – ali je sama sebi taj gorki obrok pripremila. I nema kome da se žali.
U stvari, protivno svim ranim blago alarmantnim procenama, ukrajinska ekonomija će se smanjiti za preko 15% , ako ne i više. To objašnjava neke razvoje događaja u zadnje vreme. Prvo, Evropska Unija stavlja na led Ukrajina-EU ugovor o pridruženju do najranije januara 2016 što bi dozvolilo da se razvije model trgovinskih odnosa između Evropske i Evroazijske Unije; drugo, snažna podrška Evrope (a sada i SAD) pregovorima u Minsku između Kijeva i jugoistočne Ukrajine; treće, tajni sastanak između ministara spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Rusije u Parizu za vreme ISIL konferencije; četvrto, NATO sa zakašnjenjem priznanje da je Rusija povukla svoje snage sa granice sa Ukrajinom; i peto, sastanak između ministara spoljnih poslova SAD i Rusije u Njujorku danas.
Dovoljno je reći da je ruski predsednik Vladimir Putin – po proceni mnogih stranih analitičara, izvojevao veliku diplomatsku pobedu kada je naterao Zapad da prihvati ruske legitimne interese u Ukrajini. Zapad nema druge nego da prihvati da je ukrajinska ekonomija povezana sa Moskvom i da se ukrajinska ekonomija bez potpune i predane kooperacije Rusije ne može spasiti. Rusija može sada da sprema svoj račun i uslove za takvu kooperaciju. Ali, velikodušnost nije više u kartama – nakon Majdana, ništa više nije isto.
U retrospektivi, Moskva je dobro procenila da treba da sačeka i da ignoriše zadnju rundu sankcija Evropske Unije i SAD koje su objavljene pre tri nedelje. To dozvoljava Evropi da ukine neke svoje sankcije koje se moraju preispitati nakon dva meseca trajanja – ali daje i Rusiji priliku da bolje proceni političku situaciju u Evropi u slučaju daljeg iracionalnog ponašanja – i da uzvrati već isplaniranim sankcijama. Tu Rusija otvara vrata pozitivnim potezima Evrope, a sama ništa ne gubi.
Nema komentara:
Objavi komentar