Narodno nezadovoljstvo u Srbiji nikada nije bilo veće. Građani su na granici pobune, a plan je da nezadovoljni krenu iz svih krajeva Srbije i nađu se u Beogradu 6. oktobra, kako bi masivnim protestom tražili svoja prava i pravdu.
Godina 2017. je u Srbiji pre svega bila godina štrajkova i protesta. U aprilu su održane najveće demonstracije otkako je počeo novi milenijum. Posle izbora neoliberalnog i nacionalistički nastrojenog Aleksandra Vučića za predsednika, danima su hiljade ljudi bile na ulicama. Protesti su počeli spontano u Beogradu i za najkraće vreme su zahvatili 18 drugih gradova.
Srpski radnici u industriji su isto tako ove godine više puta štrajkovali – najveću pažnju je izazvao štrajk Fijatovih radnika. Još u februaru je polovina radnika jednog proizvođača delova obustavila rad i tražila veće plate. Posle pet dana štrajka, radnici su uspeli sa svojim zahtevima. U junu je počelo da štrajkuje 2.000 radnika pogona Fijat-Krajsler.
Upada u oči da se štrajkuje u stranim koncernima koji su se zbog malih plata i malog poreza kao i zbog manjkavih prava radnika odlučili za proizvodnju u Srbiji. Primer Goše pokazuje i koliko je očajna situacija radnika koji su zbog toga praktično poveli klasnu borbu. Iz tog razloga može da se pretpostavi da će u Srbiji masovni štrajk koji je najavljen 6. oktobra da uzme maha.
Kako Info žurnal saznaje putem izvora iz sindikata nekoliko desetina autobusa, nekoliko kombija i veći broj automobila će biti obezbeđeno za ovaj datum, kako bi iz ljudi iz svih krajeva Srbija došli do Beograda, gde će protest biti održan.
Našeg sagovornika smo pitali za mišljenje, kako kaže, nema ništa protiv podrške opozicionih stranaka i želi da se što veći broj nezadovoljnih pridruži. Očekuje da prosvetari, policijski i vojni sindikat, takođe, u velikom broju odazovu.
“Smatram da je ovo jedini način da zaustavimo pokušaj klasične okupacije i otimačine od misterioznih stranih i domaćih tajkuna i kvaziinvestitora. Moramo da stanemo na put pljačkaškoj politici Aleksandra Vučića i njegovih lutaka. Pozivamo i penzione da nam se pridruže. Ako naši penzioneri glasaju za one koji su im uzeli – nekome jednu četvrtinu, nekome jednu petinu penzije – onda njima nema pomoći. Ako više veruju poziciji koja priča u oblandama sve, a ne gledaju sopstveni novčanik, njima stvarno nema pomoći“, završava priču naš sagovornik.
Nema komentara:
Objavi komentar