Koračam po Memorijalnom centru Potočari dok preživljavam košmare u mojim mislima.
Predosjećam nešto jako ružno.
Sada je sve dobro. Mnogo se brinu o tebi, oče, i drugim našim hrabrim šehidima. Trava je uvijek samo nekoliko centimetara od zemlje. Lijepa, zelena. Ne prođe nijedan dan, a da neko ne dođe i ne prouči Fatihu.
Na svaku godišnjicu se okupi hiljade ljudi,ali opet uspiju za svakog obezbijediti sigurnost.
Ćamil je bio iza svega toga.
Šta ako sad za načelnika bude izabran onaj koji negira genocid, onaj koji tapša Šešelja po ramenu.
Bojim se, oče moj, da na tvom mezarju tada ne počne rasti trnje, da se bršljan ne svije oko tvog nišana. Bojim se da me neće pustiti da uđem i da ti proučim Jasin.
Prenuh se.
To se još nije desilo, niti će se desiti.
Zajedno ćemo odbraniti ono što je naši očevi i braća životom branila.
Zato se registrujmo i glasajmo za našeg Ćamila Durakovića.
Neka naša duša bude mirna, jer će naši najmiliji u Potočarima mirno sniti.
Nema komentara:
Objavi komentar