TIVAT – Da život piše romane možemo da se uverimo iz životne priče Tivćanina Mila Lazovića. Ovaj šezdesetopetogodišnjak već sedam-osam meseci svoje dane i noći provodi na ulici.
STIDIM SE I OVE KLUPE
Milo je profesor istorije i građevinski inženjer. Oba fakulteta je studirao uporedo u Skoplju. Građevinski fakultet nije diplomirao, iako je položio sve ispite jer se suočio sa nekoliko smrtnih slučajeva u kratkom periodu u porodici.U potrazi za poslom Milo se našao u Tivtu 1976. godine i tu ostao do danas. Od stabilne porodične situacije i kućnom bibliotekom od 3.300 knjiga, do života na ulici put je dug i pun neizvesnosti.
Ovaj zaljubljenik u knjigu danas, kako sam kaže, ne može ni novine sebi da kupi. Njegova sudbina je zainteresovala sugrađanku Ljiljanu Mitrović koja je informisala Banku hrane o životu ovog čoveka.
Mila je Ljiljana kaže gledala godinama kako boravi na jednoj klupi u parku. Ta klupa se nalazi u centru grada i mnogo ljudi prolazi tuda.
Nema komentara:
Objavi komentar