Izbeglička kriza ponovo stavlja u centar pažnje granične sporove na zapadnom Balkanu: Kosovo i Srbija, Slovenija i Hrvatska, BiH i Hrvatska… Koliko na to može da utiče Evropska unija?

„Granice na zapadnom Balkanu nakon jugoslovenskog rata su, stvaranjem evropskih perspektiva, značajno stabilizovane. Međutim, sada ponovo dolazi do pomeranja“, piše Noje cirher cajtung. Autor teksta Andreas Ernst podseća, između ostalog i na to da je Evropska unija u velikoj meri uključena u spor na Kosovu. Pri tome je, ocenjuje švajcarski list, sporno da li se uopšte radi o graničnom sporu: „Iz perspektive Srbije, jednostrano proglašenje nezavisnosti njene bivše provincije predstavlja pokušaj ilegalnog pomeranja granica, a Kosovo tvrdi da je posedovalo teritoriju kao član federalne strukture SFR Jugoslavije i da je imalo pravo na secesiju.“

U tekstu se ukazuje i na spor oko Pirana koji decenijama vode Hrvatska i Slovenija i čije rešenje još nije na vidiku: „Spor između Hrvatske i Slovenije jedan je od velikog broja graničnih sporova na zapadnom Balkanu koji je, nakon jugoslovenskog rata, stabilizovan evropskom integracionom politikom. Njegovo ponovno buđenje nije dobar znak. Pred Evropskom unijom sada se nalazi novi izazov“.

Podseća se i na spor između Bosne i Hercegovine i Hrvatske u čiji se grad Dubrovnik sa severozapada može doći samo preko teritorije BiH. „Hrvatska odavno planira izgradnju 'Pelješačkog mosta', ali joj za to nedostaje novac. U Sarajevu veruju da će Brisel, čija je pomoć neophodna za izgradnju mosta, imati u vidu i interese BiH. Evropska unija je pri tom u dilemi između interesa njene članice – Hrvatske, i njenog faktičkog protektorata – Bosne i Hercegovine“.

Posrednički uspesi Evropske unije na zapadnom Balkanu, ocenjuje Noje cirher cajtung, veoma su različiti. „Najveći uticaj Brisela je tamo gde se zemlja-kandidat nalazi pred članstvom u EU ili želi da započne pristupne pregovore“.

Andreas Ernst na kraju teksta ukazuje da takav razvoj događaja nije bez posledica: „S jedne strane, demokratija i vladavina prava na zapadnom Balkanu su slabi, a sve su veće autoritarne tendencije. S druge strane, Rusija i Turska postaju ozbiljni konkurenti jer koriste nepoverenje u EU. Ipak, Evropska unija ostaje najvažniji akter na zapadnom Balkanu koji koordiniranom i pametnom politikom može dati veliki doprinos njegovom stabilnom razvoju“, zaključuje švajcarski list.

Besplatan internet za izbeglice

„Ruksak pun interneta“, naslov je kraćeg teksta u listu Tagescajtung u kojem se opisuje akcija grupe mladića iz Osijeka koji na svoj način pomažu izbeglicama. „Ovih dana kroz Hrvatsku prolazi više desetina hiljada ljudi. Većina njih u toj zemlji ne ostaje ni 48 sati, oni put nastavljaju prema Mađarskoj, Sloveniji i Austriji. Kada na svom putu žele da kontaktiraju porodice i rodbinu, neophodan im je internet. 'Otvorena 'mreža' naziv je grupe mladih ljudi koji ovih dana s ruksacima na leđima prolaze kroz mase ljudi u Tovarniku i Belom Manastiru. Na rukascima piše da je internet besplatan i da se može koristiti u krugu od 60 metara. Osnivač projekta Valent Turković kaže da mnoge izbeglice danima nisu ništa čule o svojim porodicama. Zbog toga je 'Otvorena mreža' veliki uspeh. Turković dodaje da su uglavnom okruženi velikim brojem ljudi, tako da s njima uopšte ne mogu da razgovaraju. Ideja i tehnika razvijeni su u Sloveniji, mogućoj sledećoj stanici na putu izbeglica ka zapadnoj Evropi“.