ŽIVOT U RATU I DANAS: SADA JE ISTO, SAMO GRANATE FALE
Ožiljci su prisutni i ostaće do kraja života kaže nana Hajra. I nakon više od dvadeset godina, ona svakog dana gleda u posljedice rata. Ispred zgrade na Alipašinom polju, često se kaže sa dedom prisjeti tog perioda.
Ismet je iz iste ulice. Ni on nije zaboravio strah, pucnjavu, glad, neimaštinu. Ali ni bezobrazluk kaže, koji je čak i tada bio prisutan, kao i danas.
Mnogi stanovnici ovog sarajevskog naselja nisu zaboravili sve ono što su preživjeli. Hajra i njen muž dobro pamte u kakvim su uvjetima bili.
Njeni prozori ni sada nisu u mnogo boljem stanju. Gleda u zgradu i kaže da postoje oni kojima je i sada kao u ratu, stanari koji prozor po prozor ugrađuju i oporavljaju se, ali i komšije koji se vode trendovima, pa stalno mijenjaju.
Isto je i sa automobilima. Na parkingu ispred njihove zgrade mogu se vidjeti vozila koja više namaju nikakvu funkciju, ali i luksuzni modeli.
Ismet kaže da ne može, čak i kada bi htio, zaboraviti na koji se način borio da preživi sa svojom porodicom tada. To je period koji nikome nije donio ništa dobro govori.
Vrijeme prolazi, a nevolju koja nas je snašla tih devedesetih, zaboravili smo onoliko koliko nas je i pogodila kaže Hajra.
Ismet ne krije svoje razočarenje. Kaže da mnogi ni u tim najtežim momentima naših života nisu bili spremni pružiti pomoć, a danas je to posebno vidljivo.
Na kraju nam nana Hajra kaže da se, bez obzira koliko teško bilo, trebamo svakog dana prisjetiti ratnih godina. Bićemo bolji ljudi.
Mnogi stanovnici ovog sarajevskog naselja nisu zaboravili sve ono što su preživjeli. Hajra i njen muž dobro pamte u kakvim su uvjetima bili.
Njeni prozori ni sada nisu u mnogo boljem stanju. Gleda u zgradu i kaže da postoje oni kojima je i sada kao u ratu, stanari koji prozor po prozor ugrađuju i oporavljaju se, ali i komšije koji se vode trendovima, pa stalno mijenjaju.
Isto je i sa automobilima. Na parkingu ispred njihove zgrade mogu se vidjeti vozila koja više namaju nikakvu funkciju, ali i luksuzni modeli.
Ismet kaže da ne može, čak i kada bi htio, zaboraviti na koji se način borio da preživi sa svojom porodicom tada. To je period koji nikome nije donio ništa dobro govori.
Vrijeme prolazi, a nevolju koja nas je snašla tih devedesetih, zaboravili smo onoliko koliko nas je i pogodila kaže Hajra.
Ismet ne krije svoje razočarenje. Kaže da mnogi ni u tim najtežim momentima naših života nisu bili spremni pružiti pomoć, a danas je to posebno vidljivo.
Na kraju nam nana Hajra kaže da se, bez obzira koliko teško bilo, trebamo svakog dana prisjetiti ratnih godina. Bićemo bolji ljudi.
Nema komentara:
Objavi komentar