Mi nismo otišli, nego smo oterani

Tokom dve i po godine kako pripremam i uređujem ovu rubriku nije bilo teksta poput "Ja sam ponosni unuk partizana", koji je, raznošen i šerovan internetom, za kratko vreme izazvao tako brojne i emocijama nabijene komentare i reagovanja.

Autor: Rade Radovanović

Ako ratni zločini ne zastarevaju, sećanja Srđana Šušnice, pravnika i kulturologa, na zločine u Banjaluci tokom rata u BiH, a posebno njegova analiza posledica nacionalističkih i šovinističkih orgijanja "pobednika" u gradu, tek će naterati na reagovanja i one koji se po dužnosti bave ratnim zločinima i gaženjem ljudskih prava. Ako ne u Banjaluci i dejtonskoj BiH, a ono u Evropi koja tvrdi da počiva na vladavini prava... Zašto je ova lična ispovest tako iskreno i duboko pogodila na hiljade onih koji su je pročitali? Deo odgovora nudi sam Šušničin tekst...
Do kraja rata u Banjaluci je ubijeno oko 220 civila, a protjerano je oko 75.000 ljudi! Samo zato što su bili Muslimani ili Hrvati. A u Banjaluci nije bilo ni dana rata. Srbi su se odrekli svojih komšija i prijatelja za imaginarno ljotićevsko i velimirevićevsko srpstvo.

Uz pristanak autora prenosimo deo komentara i reagovanja na tekst "Ja sam ponosni unuk partizana" (Danas, 18-19. 07. 2015)
Grozdan Popović (sa sajta Danasa)

***

Kakav tekst, kakva ispovest - za dugo pamćenje! Srđan Šušnjica nam je jasno dao do znanja da današnja Banjaluka nije ista kao što je bila pre rata u BiH. Na upečatljiv način nam je objasnio koliku su štetu svekolikom srpstvu naneli oni koji su zaspali sa petokrakom a probudili se sa kokardom. Po nalogu Stojana Župljanina i SDS ubili su mu oca a za ubistvo su okrivili Muslimane i Hrvate. Ubice žive s njim u istom gradu a vlast ništa nije učinila da ih kazni. Baš me zanima da li će njih ipak stići pravda. Osećaj zavičajnosti je važan za svaki narod, pa i za Srbe. Živeli su vekovima zajedno sa Bošnjacima i Hrvatima a sad vladajuća garnitura nastoji da im to onemogući!