VISOKE temperature vazduha ovih julskih dana veoma nepovoljno utiču na zdravlje. Posebno „vrebaju“ sunčanica i toplotni udar.
Ovi poremećaji termoregulacije, mahom nastaju usled direktnog prekomernog izlaganja suncu, pri čemu je posebno ugrožen potiljak. Toplotni udar, iako po simptomima veoma sličan sunčanici, ne mora da bude posledica neposrednog izlaganja sunčevoj toploti. Može da nastane i usled pregrejanog vazduha, pogotovu kod radnika, koji rade u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom autu, javnom prevozu, čak i stanu.
Zbog naglih klimatskih promena, broj sunčanica i toplotnih udara je u porastu. Pored njih, tokom letnjih žega, česte pojave su i toplotni osip, toplotni grčevi, toplotna sinkopa i toplotna iscrpljenost.
Sunčanica je toplotni udar, koji nastaje pri prekomernom izlaganju tela sunčevoj svetlosti. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature, koja se u našoj glavi povećava, zbog uticaja sunca. Telo pokušava da „rashladi“ mozak tako što šalje više hladne krvi u glavu, pri čemu dolazi do proširenja krvnih sudova mozga. Koža tela je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Često se mogu javiti pospanost i vrtoglavica, zbog povećanog znojenja i gubitka minerala, iznenadni „mrak“ na očima, zujanje, ili krakotrajni gubitak sluha. Kod mladih koji se dugo sunčaju na bazenu česti simptomi su i umor i malaksalost, a kod starijih i gubitak svesti.
Prva pomoć kod sunčanice: unesrećenog treba odmah skloniti sa sunca u hladovinu, ili po mogućstvu u neku zatamnjenu, klimatizovanu prostoriju i staviti u ležeći položaj.Rashlađivati ga polivanjem vode, ili hladnim oblogama i davati mu dosta tečnosti, najbolje vode i kuhinjske soli. U slučaju teških stanja, poput konfuzije ili gubitka svesti obavezno zvati hitnu pomoć.
- Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom što ne mora da nastane kao posledica direktnog izlaganja suncu -kaže dr Dragana Nalić, neuropsihijatar u Domu zdravlja Voždovac.- Toplotni udar je stanje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom intervalu. Nastaje naglo i bez najave, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Kardinalni znaci i simptomi su telesna temperatura viša od 41 stepen i opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska i poremećaj srčanog rada.Toplotni udar se obično javlja kada je vlažnost vazduha visoka, za vreme letnjih vrućina, jer je u takvim uslovima otežano prirodno hlađenje organizma znojenjem.
Pre toplotnog udara mogu da se jave i simptomi toplotne malaksalosti i grčeva, vrtoglavica, žeđ, slabost i malaksalost. Unesrećeni prestaje da se znoji zbog dehidracije, odnosno,gubitka tečnosti.
Dr Nalić kaže da su najugroženija mala deca zato što brzo izgube tečnost, starije osobe, hronični bolesnici i pacijenti na terapiji za izmokravanje.
- Ukoliko se pomoć ne ukaže na vreme smrt nastupa naglo, ili pacijent umire od akutnih komplikacija, kao što je prestanak rada bubrega. Zato treba brzo reagovati, smestiti pacijenta u hladan prostor, ukloniti sa njega odeću i staviti ga pod hladan tuš. Ako je unesrećeni pri svesti i ne povraća, treba mu dati hladne napitke, a posle toga se obavezno posavetovati sa lekarom. Toplotni udar i sunčanica mogu se sprečiti odevanjem, koje je odgovarajuće klimatskim uslovima.Glavu treba zaštititi prozračnom kapom ili šeširom, a telo laganom odećom, od prirodnih materijala. Unošenje što više tečnosti, vitamina i minerala je obavezno, uz povremeno provetravanje prostorija, a ukoliko smo napolju, zaštitu treba naći u hladovini - savetuje dr Dragana Nalić.
Toplotna iscrpljenost javlja se usled fizičke aktivnosti na visokoj spoljašnjoj temperaturi (višoj od 27 stepeni Celzijusa). Često se dešava sportistima, nedovoljno aklimatizovanim, zbog nedostatka kondicije ili zato što su dehidrirali, ili gojaznosti.
Za razliku od toplotnog udara, kod toplotne iscrpljenosti pacijenti se nesmetano znoje i telesna temperatura im je niža(39-40 stepeni). Simptomi su: glavobolja, naježenost, drhtavica, hiperventilacija, mučnina, povraćanje, grčevi u mišićima, ataksija, nepovezan govor. Javlja se tahikardija, hipotenzija, ponekad gubitak svesti.
Terapija kod toplotne iscrpljenosti: sniziti temperaturu vlažnim čaršavima, uz masažu ekstremiteta da bi se poboljšala cirkulacija i zatražiti pomoć lekara.
SINKOPA- TOPLOTNA sinkopa, ili krakotrajni gubitak svesti, je neadekvatan odgovor kardiovaskularnog sistema na povišenu temperaturu. Najčešća je kod starijih osoba, koje koriste lekove za izmokravanje. Kod njih se javljaju slabost, vrtoglavica, mučnina, povraćanje i omaglica koji mogu da prethode kolapsu. Početak je nagao, ali je trajanje kratko. Na ovu pojavu ukazuje i pepeljastobleda, hladna i lepljiva koža. Pacijenta treba preneti na hladno mesto, da se odmara u postelji i pozvati lekara.
Nema komentara:
Objavi komentar